usled totalnog i konačnog medijskog transponovanja u digitalnu, nematerijalnu sferu, fiktivni prostor, onosferu, studiostrip se ovoga puta pojavljuje sa skoro kompletnom arhivom svojih starih, stranih, retkih, u velikom delu i unikatnih komada; originalnih uradaka svakoliokih tehnika; monotipije, grafičkih otisaka, primitivnih umazanija, u četvrtastim kadrovima, fanzina, stripova i strip časopisa, u tiražu unikata, knjiga, plakata, ploča i praznih kaseta, kompaktnih diskova, razglednica i markica, značaka, figura, retkih arheoloških iskopina iz svih slojeva otpada, sa kalenića, cvetka, bajlonija, subotice i pančeva, studiostrip laguma, podruma i garaže, unikatnih uradaka svih mogućih tehnika i kombinacija, polomljenih igračaka, robota, neidentifikovanih statičkih objekata, papirne arhive i galanterije, odsečenih glava, neispravnih mašina…umrlica i neistraženih sudbina, izložba kao maketa ritma zločina. prokleta rima.
jedan od osnovnih principa ljudskog sporazumevanja, ovoga puta biće svedena na prvobitnu ljudsku razmenu pogleda. dakle, ukolikonemate fokusa, imate ono što vama ne treba, ili ono što nama treba, ništa nam ne treba, bez ograničenja. lepa reč, nevina radoznalost, fascinacija određenim artiklom, artefaktom, artistkinji i na trapezu, kesica kiselih bombona, još jedna bona, bombonica, bomba i bombica, nacrtana tabletica, logo studija je tabletica u prašku, prahu, protiv bolova, bol je nama inspiracija, avanti inhibicija, pro prohibicija, ponudite nas hladnim, mlakim i vrućim, zabranite nam crno belo i sivo, dođite sa ljubimcem, sa nekim lepim cvetom, u kosi, u saksiji, u plastici, u kesici, buket u plamenu, zamotuljku, možda nekim iznenađenjem u vazduhu, magli i dimu, gustom dimu iz metalne folije, kao dimne bombe koje smo sami pravili kad smo bili mali.
naša arhiva je poslednji put klasifikovana cirka 2005. godine, poslednjim odblescima razuma, u međuvremenu se selila nekoliko puta, gubila se i mešala sa tuđim arhivskim materijalom, produktima, tako da je moguće da u kamari papira, plastike i teškog metala pronađete nešto svoje. slobodno uzmite, bez pitanja, naš je greh što se uopšte nismo potrudili da vratimo uzeto, donesemo oteto, prodamo prokleto. takođe, ako neko od vas već dugo odlaže vraćanje pozajmljenog materijala iz ranih, srednjih, starijih i posmrtnih ostataka studiostrip sekcije kosmoplovaca, dedica, ili još ranijih dana maschinka distribucije, naše kosmobiblioteke, studiostrip muzeja, sada je vreme da donesete “paši na procenu”, verovatno ćete biti nagrađeni, pohvaljeni, zapamćeni.
studiostrip je neuhvatljiv pojam, označava kako telesne mašine, projekcije uma i energiju svetlosti, tako i više istoimenih, povezanih, višeznačnih pojmova, socijalnih eksperimenata, društvenih igara, javnih klubova i tajanstvenih stranaca. studiostrip je grupa autora ali ne zbir, množina, fibonačijeva spirala spoznaje mogućnosti u toku procesa…. takođe je deo jedne veće grupe koja je opet, njen deo. kako god da okrenete, iza tako hladnog, sterilnog, dosadnog imena, stoje živa bića, ljudi, žene mačke, slepi miševi i psi lutalice, nevidljivi organizmi, u savršenoj konstelaciji naizgled haotičnih događaja, projekata, akcija, fizičkih, materijalnih manifestacija. uzročno vrlo različitih i potpuno posledičnih odnosa unutar sistema studiostrip toponima, teorije na čijim postulatima počiva, ali ih i dalje razvija. šta sad tačka. to je ustvari fantom organizam, zamišljen kao proces, misaoni tok, e jeste sad, neizrecivo osećanje, unutrašnja dinamika jednog naizgled smešnog procesa u okviru…..ufff….. medija, stripa, koji se upravo radi podcenjenosti, naizgledne bezazlenosti i razoružavajuće infantilnosti, sam, prirodno nametnuo kao sredstvo, oblast delovanja, polje interesovanja te u svom okviru, ograničenosti koja je koliko prividna toliko i inspirativna, daje neverovatne mogućnosti za istraživanje, kako samog medija, naracije kao takve, kroz reč i sliku kako se može učiniti neiniciranom, koji ne postoji jer je upravo strip prvo čitalačko iskustvo deteta, forma koja postoji u svim slojevima datog društva, u istorijskim tačkama paralelnim sa razvojem civilizacije, kulture, umetnosti, komunikacije, dakle, upravo ono treće nevidljivo, odnos čitanog i viđenog, zatim naravno intuitivno, pretpostavka i doživljaj pokreta, ponekad i zvuka, mirisa, ukusa…. savršeni medij, nezavistan od tehnologije, nivoa obrazovanja, kulture, uzbuđujuće primitivan, primalan, sirov u svojoj osnovi, tako kompleksan, veličanstveno raskošan u imploziji potencijalne eksplozije, neodgovoran, slobodan, nevidljiv a sveprisutan, od zidova pećina prvog čoveka, preko igrokaza unutar veličanstvenih građevina starih civilizacija, duhovnih zdanja, pa do prvih priča najmlađih uživalaca, nesvesnih fiktivnosti, bez ograničenja kasnije nametnutih. poslednja umetnost pre prve. najintenzivniji san pred buđenje, poslednji trenuci pred početak surove realnosti, dobre samo zbog ravnoteže, odnosa crnog i belog, stripa kako ga studiostrip upotrebljava. boja, kao i ostali elementi doživljaja, tek su u drugom planu, pozadina. u trećem planu već možemo posvetiti prostor i pažnju aktuelnoj tehnološkoj razini, nebitno kojoj, od primitivnog proto filma, table priča, slikovnica, crtanog filma, televizije pa do ekstremnijih eksperimenata, simulacije trodimenzionalnosti, magičnog treperenja kontrasta crno belog, svetla i tame, stroboskopskih munja, gromova predaka, jelenskih rogova, kockarnica kanzasa, bez ograničenja, sa milion i jednim citatom, često nesvesnim, ogromnom gradivu postojećeg na čije se iskustvo i praksu oslanja i pomaže, kompleksirajući kako postojeće štivo tako i upravo aktuelnu priču.
studiostrip, srećan što je mlad, što je strip mlad, što je najbolji strip najmlađi, da li onaj prvi, proto, ili žuto dete sa početka novinskog stripa, ili je najmlađi upravo novi, tek rođeni strip, sve to nema pravila, sloboda je neograničena, tumačenje i doživljaj lični a opet tako zajednički, život u stripu, sa stripom, studije stripa, profesura, raskalašmost, robotonika, neologizmi, onomatopeje, čiste izmišljotine daleke od istine, još dalje od laži, reklama reklame, između redova i kadrova, u tri poteza, tačka tačkica gotova glavica, uši mike miša studio strip čika gliša, u rimi kao nekad, uvek i zauvek, avantura kao životni princip, strip kao karta za ludu vožnju u jednom pravcu, destinacija kosmos, beskrajni prostor između sličica, imitacija ponavljanja, sitnih intervencija linija ogromnog prostora, još jednog kruga beskraja, dečija mitologija, lična karta za putovanje, brodom, avionom, na konju, sa majmunom na ramenu, vernim gavranom na nebu, kroz pustinju i prašumu, hiljadama kilometara tajnih tunela, supersoničnih raketa, podmornica u plamenu, gusarski brod na vidiku, talasi nas nose u neistražene vode, mapa ostrva koje se pomera, u vremenu, prostoru iza ogledala, na tragu belog zeca, studio strip i sva ostala deca.
cela slika, ceo spektar opažaja, anticipacija, intuicija, ulazak u trans, gubitak linearnog toka, krug i spirala, povratak, podsećanje, ponavljanje, repeticija, ritam, umišljaj pokreta, zvuka, brisanje granice između svetova, san, trans,
Psihologija uči da kada se nađe objašnjenje za neku okolnost ili pojavu, tada se blokira prirodna tendencija svijesti da nadalje samostalno djeluje. Ovo možda nije objašnjenje, ali je svakako dobitak, zgoditak, u vremenu, kvantitetu ako li pak ne u kvalitetu, koga svi imaju, pa čemu onda sve ovo, zapitaćete se, za ne? kao i obično, ostavljamo pitanje, ne odgovor. alio ako ima nekih pitanja, javite se, sigurno ima odgovora.
voda, vodovod, kanalizacija i žuta voda braon boje, koja evo, po treći put natapa, daje tu posebnu notu, patinu, sepiu, septiu, duoton, dupeton, kooperaciju i koperton, studiostrip arhivi sopstvenih stripova, prvi put je, a verujte da ne lažem jer je istina, napala, ponavljam, jer nemam taj fond reči da drugačije obznanim, orečotvorim, To što nam se dešava, došla je jednog proleća u vidu kiše. dakle pored neologizama brojnih, u potonjem ali i prethodnim rečima, uočivši, čitajući štivo i korpus dosad nabraojenih, činjenica, no da ne okolišam, ustanem jedno jutro, krenem u toalet, vrata koja povezivavhu taj moj stan i garažu, radni prostor radne grupe studiostrip kosmoplovcitd…pogled mi privuče kiša koja je padala sa plafona garaže, ne pljusak, ni kišica, baš kiša, uz šum, huk, zvuk i fijuk kapdi koja padavbši na skupocenu, te 1999. godine računarsku ličnu opermu, cirka tačno negde oko 6 komjuterskih jedinica, koja sam, dakle pokrio najlonom, jer sam digao ruke od papira koji je već potpuno natopljen, u kutijama od banana, kuferima onim starim kartonskim, bisagama od kože jareće, akten tašnama u dijapazonu materijala, drvo, koža, skaj, frotir, samar, papir, karton papir, karton, …..i tako dalje da ne nabrajam sad, je piočela još prethodnog dana ako mi9slimo na noć jer je bio neradni dan, verovatno vikend, ako se dobro sećam a sećanje me nikad ne vara. sreća u nesreći je bila da smo radili na izuzetno jeftinom skoro pa plastičnom papiru, koji je pomenuti profesor nekrao i donosio iz svoje pokojne državne firme, hemijskim olovkama uglavnom nacrtane, osenčene, oslovoupisane i grafički oblikovane, stranobeležene i da ne nabrajam sad i ne izmišljam nove reči, umišljam, neologizme, ako me sećanje ne vara a nikad me ne vara i da ne nabrajam jer to je najniži nivo, stepen, korak, stil, pisanja. drugi put voda nas je napala, da vas ne lažem ne sećam se tačno kad i kako, ali na kraju je voda pobedila, ako ste jedan od onih koje interesuje samo rezultat a ne igra kao takva, lepota pokreta i stil plesu nalik, ko prati tenis od đokovića, neće razumeti, onaj koji je izgarao pred vaternim i veličanstvenim okršajima da se ne ponavljam bjoerna borga i džona mekinroa, tih lenjih, sporih i događajima ispraznih letaa, sedemdeset i neke, pre interneta, pre cd i dvd, bli reja i nosača zvuka, slike, pisane reči, oblika, stilova, i tako dalje da ne dužim, ne nabrajam, ne izmišljam umišljam i lažem, jer.
zaboravio sam da vas pozovem na zatvaranje izložbe
kao i svaki kvalitetan tekst, ogled o kakvom događaju, sledu događaja ili pak konkretnih situacija, da se izrazim “kolokvijalno”, osvrt na taj događaj te kontekst, u širemsmislu, započeću ga kao i svaki samoljubivi govnar koji je šetao ovim našim planetama, rečima tuđum, navodno pametnijim i obrazovanijim od sebe, o sebi. što kaže jedan moj prijatelj, profesor inače, kapiraš kakav car, u početku za veliki broj ljudi, da bi se spisak sužavao i na kraju, baš na našoj, ovoj o kojoj pričamo, izložnbi, zajeničkoj, očistivši, dakle, godinama spisak svih careva, mučeći se i pakao prolazeći onako tragičan, simpatičan, uloga žrtve pored mene mrtve,
“ako nema kritike, samokritike i društvene kritike, društvo tone u oportunističke sfere, nama neprihvatljive”
Италијански песник Ђакомо Леопарди је био ерудита, он је читао и проучавао книжевне класике и био под утицајем бројних филозофа. Српски психијатар Владета Јеротић такође се може сматрати ерудитом, у својим књижевним делима и психотерапији примењује знања из психоанализе, медицине и теологије.
još samo sutra…tonemo, koliko sad preterano očiglednioh šaljivdžijsklih tragikomičnih sterio kvadrotipskih oktamorganskih oksimormonskih i sajentološkio dokazanih smicalica, šala, šegi vo stripot makedomski rečeno može da se kaže, reče crnogorski, crnomorski, da to su te aluzije na beograd na vodi, neologizmi mutiranih većdavnosmišljenih reči tuđih naratora i oratora, eruditapotonula nam je izložba, a beograd na vodi, ako shvatate paralelu, to je neka alegorija, upita me jedna prijateljica mog bivšeg prijatelja jednom prilikom u kafeo, obližnjem bistrou, mislivši na nešto čega sad ne mogu da se setim…ili da se ozbiljno oštro i kako reče jedan oficir u armiji kojoj sam služio, ako nema kritike, samokritike i društvene kritike, društvo tone u oportunističke sfere, nama neprihvatljive.
Beton br.208
Nedelja 23. jun 2019.
Piše: Radovan Rašid Paša Popović / Studiostrip
Osveta pokojnog
U okviru Fijuk sajma 14. juna u 20.00 u Galeriji „Doma kulture Studentski grad“ otvorena je izložba STUDIOSTRIP koja će trajati do 30. juna.
S T U D I O S T R I P Osveta pokojnog Aleksandar Opačić, Radovan Rašid Paša Popović
Radovan Rashid Popovic 